西班牙曼略市无护栏可被淹没的人行桥丨Sau Taller d’Arquitectura

Most bez ograde; u Španiji; Foto: Andrés Flajszer

Građevinarstvo

Ovaj most bez ograde projektovan je tako da mu poplave ne mogu ništa

Anđela Aleksić, 25.08.2022.

U Španiji je napravljena pasarela koja pešacima nudi da izađu iz zone komfora i tako nezaštićeni jasno postanu svesni sile reke.

Glavni cilj projekta je bio da most na koritu reke u španskom gradu Manleu postane katalizator aktivnosti celog kraja.

Biro Sau Taller d’Arquitectura je stoga osmislio most koji promoviše korito reke kao mesto susreta ali kao rešenje s veoma malim uticajem na životnu sredinu.

Foto: Andrés Flajszer

Predlog mosta koji može biti poplavljen zasnovan je na ubeđenju da je potrebno izbrisati granice između reke i grada. Predlog je zasnovan na ubeđenju da je potrebno izbrisati granice između reke i grada, čime bi se ne samo vratile aktivnosti na obalu već bi se i promovisao osećaj pripadnosti prirodi.

Španski grad Manleu je oduvek živeo od reke i zahvaljujući njoj, industrijske i poljoprivredne aktivnosti imale su velike koristi. Međutim, u periodima velikog urbanog razvoja grad je okretao leđa reci. Poslednjih godina ova oblast je promovisana kao mesto susreta, kulturnih sadržaja i sportskih površina. Novi most se došao kao šlag na tortu.

Foto: Andrés Flajszer

Foto: Andrés Flajszer

Kao skakanje s kamena na kamen

Među raznim mogućnostima, odabran je princip takozvanog pasalis šetališta, jer se radi o infrastrukturi sa malim uticajem na životnu sredinu. „Pasalis“ je po definiciji element koji se može poplaviti.

Tako je projektom predložen niz betonskih platformi koje dočaravaju stari prelaz preko reke kojima se moglo preći s jednog rečnog korita na drugi skačući sa kamena na kamen.

Zidovi i ploče od betona

Geometrija mosta odgovara specifičnim potrebama u fluvijalnom okruženju.

Betonski zidovi debljine 25 centimetara, upravni na tok reke i međusobno udaljeni 2,25 metara, garantuju hidraulički kapacitet za prosečan dnevni protok. Iznad njih, konzolne betonske ploče debljine 10 centimetara, širine 3,95 i dužine 1,5 metara čine stazu.

Platforme međusobno ne dodiruju jedna drugu, i na ovaj način struktura ostaje otvorena, poboljšavajući hidrauličko ponašanje „pasalisa“ kada dođe do velikog plovnog talasa. Između platformi postavljene su metalne šine, te je omogućen neometan prelaz i za servisna vozila, a olakšano je i održavanje jer se lako mogu ukloniti.

Foto: Andrés Flajszer

Pešak postaje svestan sile reke “Prelaskom iz jednog korita u drugo, pešak se nalazi van zone komfora i tako nezaštićen jasno postaje svestan sile reke. Pored toga, buka vode koja dodiruje beton, vlažnost i promena temperature zajedno pomažu da je u potpunosti osećate uronjeno u ekosistem”, kažu arhitekte za ArchDaily.

Tokom godina, pešački most će se menjati. Boja betona će se menjati u zavisnosti od nivoa vode, na zidovima će se videti ožiljci kao posledica raznih poplava, dok će metalni okvir potamneti usled sunčevog zračenja. “Na ovaj način „pasalis“ će se, kao i obale korita reke, transformisati u ekoton, odnosno prelaznu zonu između dva ekosistema, urbanog i fluvijalnog.” – zaključuje arhitekta.

Foto: Andrés Flajszer

30 hektara slobodnog prostora

Osnovni cilj projekta bio je da se omogući prelaz iz levog korita u desno, dovodeći ljude do nove kulturno-rekreativne celine na velikom prostoru koji je do sada bio zapušten.

Na ovaj način grad dobija 30 hektara slobodnog prostora za sugrađane koji se može koristiti za šetnje ali i brojne sportskih aktivnosti.