The Plus家具工厂丨挪威丨BIG建筑事务所

Fabrika nameštaja The Plus u Norveškoj; Foto: Einar Aslaksen

BIG dizajnirao fabriku koja miri Gretu Tunberg i industrijalce

Nazvan ekološki najprihvatljivijom fabrikom nameštaja na svetu, objekat od 7.000 m sa samo dva betonska elementa izgrađen je u skladu sa Pariskim sporazumom.

Arhitektonska firma BIG nedavno je u Norveškoj završila sa realizacijom projekta pasivne fabrike nameštaja nazvane The Plus, koja se može pohvaliti zelenim krovom i solarnim panelima, kao i toboganom na otvorenom koji vodi sa krova do tla.

Umesto da objekat, kao što to često biva sa sličnim strukturama, smesti u neku od industririjskih zona, proizvođač nameštaja Vestre je svoju fabriku od masivnog drveta smestio u okruženju od 300 hektara šume u blizini sela Mangor na norveško - švedskoj granici.

Fabrika je smeštena u šumskom okruženju blizu granice sa Švedskom; Foto: Einar Aslaksen

Izgradnja trajala samo 18 meseci

Zgrada sa osnovom u obliku krsta se sastoji od četiri krila duple spratne visine, od kojih svako nosi različiti fazu Vestreovog proizvodnog procesa, a svi su povezani centralnom kancelarijom sa unutrašnjim dvorištem smeštenim u samom centru objekta, piše Dezeen.

Izgrađena za samo 18 meseci, ova fabrika od 7.000 kvadrata napravljena je uglavnom od drveta, te skladišti 1.400 tona ugljen - dioksida u svojoj strukturi od PEFC sertifikovanog unakrsno lameliranog drveta (CLT) i lepljenog lameliranog drveta.

Fabrika od 7.000 kvadrata napravljena je uglavnom od drveta; Foto: Einar Aslaksen

Proizvodna linija smanjuje potrošnju energije za 90% u poređenju sa konvencionalnom fabrikom.

Objekat kombinuje Passivhaus energetski efikasne strategije sa modernizovanom proizvodnom linijom koja se koristi robotima i koja, prema navodima iz Vestrea, smanjuje potrošnju energije za 90% u poređenju sa funkcionisanjem konvencionalne fabrike.

Potrebe objekta za energijom i grejanjem biće delimično zadovoljene uz pomoć 900 krovnih solarnih panela, 17 geotermalnih bunara i toplotnih pumpi sakrivenih iza zidova, kako bi dodatno uhvatile i višak toplote iz proizvodnog procesa.

Projekat ima za cilj da javnosti donese ideje o održivijim metodama izgradnje i proizvodnje; Foto: Einar Aslaksen

U skladu sa Pariskim sporazumom

Iz Vestrea navode da sve ovo čini The Plus “ekološki najprihvatljivijom fabrikom nameštaja na svetu”, koja proizvodi 55% nižu emisiju ugljenika iz izgradnje i upotrebljenog materijala nego druge slične zgrade.

Kompanija tvrdi da ovo takođe čini projekat “odobrenim od strane Pariza”, jer je u skladu sa globalnim ciljevima navedenim u Pariskom sporazumu, prema kom bi emisije trebalo da se prepolove do 2030. godine.

Međutim, ova procena ne uzima u obzir emisije nastale tokom celog životnog ciklusa fabrike, uključujući i one koji se odnose na Vestreov proizvodni process.

Unutrašnje dvorište smešteno je u samom centru objekta; Foto: Einar Aslaksen

Netradicionalno je da se jedna fabrika toliko fokusira na održivost.

Sve u svemu, The Plus ne dostiže net-zero emisiju koju bi svaki objekat, kako stari tako i novi trebalo da dostigne do 2050. godine, kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, u skladu sa sporazumom iz Pariza.

Umesto toga, projekat je navodno na putu da postane prva industrijska zgrada u nordijskim zemljama koja je dostigla najvišu ocenu u šemi ekoloških sertifikata BREEAM, koja se dodeljuje samo vrlo malom procentu najboljih projekata.

“Netradicionalno je da se jedna fabrika toliko fokusira na održivost. Za mnoge kompanije, proizvodnja je usmerena samo na održavanje niskih troškova i ona je uglavnom sakrivena” – izjavio je BIG-ov glavni arhitekta na projektu Dejvid Zale.

Ispod krovova, konstrukciju drže džinovski lamelirani nosači; Foto: Einar Aslaksen

Most između Grete Tunberg i industrijalaca

Nasuprot tome, unutrašnjost fabrike The Plus je “ogoljena” ogromnim prozorima koji su postavljeni na fasadu od ugljenisanog drveta ariša, a tu je i zastakljeno unutrašnje dvorište, koje je takođe dostupno javnosti preko ogromnih spoljašnjih stepenica.

Na ovaj način, The Plus ima za cilj da široj javnosti donese ideje o održivijim metodama izgradnje i proizvodnje i “izgradi most između generacije Grete Tunberg i industrijalaca”.

“Projekat je veoma transparentan, gotovo otvorenog koda, kako u pogledu načina na koji se proizvodi proizvode, tako i u pogledu načina na koji smo otvorili fasadu da približimo ljude. Pozivate ljude da se igraju, pozivate ljude da se popnu na krov i pravite park oko objekta, tako da čak i fabrika može postati deo stvaranja dobrog života” – dodao je Zale.

Sa centralnog krova posetioci mogu da se spuste žutim spiralnim stepeništem pored zakrivljenih kancelarijskih prostora i u unutrašnje dvorište, u kom se nalazi usamljeno drvo norveškog javora.

U unutrašnjem dvorištu nalazi se usamljeno drvo norveškog javora; Foto: Einar Aslaksen

Džinovski lamelirani nosači savijeni su u dvostruko zakrivljenu strukturu uz „duge šrafove i veliku silu“

Svako od četiri krila objekta prekriveno je zelenim krovovima uzgojenim od semena koje je skupljeno iz okolne šume, kao i solarnim panelima koji će zajedno proizvoditi 250.000 kilovat - sati obnovljive energije godišnje.

Ispod krovova, konstrukciju drže džinovski lamelirani nosači, koji se protežu do 14 metara i težine su i do 5 tona, a savijeni su u dvostruko zakrivljenu strukturu, koristeći „duge šrafove i veliku silu“, što, kako navodi projektni menadžer Magnus Holm Andersen, nikad ranije nije urađeno.

Kao alternativa, tu je i 14 metara dugačak tobogan – navodno najviši u Norveškoj – koji vijuga uz fasadu objekta i vodi do šumskog tla.

Tobogan, vidljiv u gornjem levom uglu, vodi od krova do nivoa šume; Foto: Einar Aslaksen

Jak kontrast enterijera i eksterijera

Kvadratni krov iznad kancelarijskog prostora je jedan od samo dva betonska elementa u zgradi, pored temelja i obe strukture su napravljene od mešavine betona visoke čvrstoće i niskougljeničnog betona kako bi se smanjile emisije i upotreba materijala.

U unutrašnjosti, fabrika je obložena svetlim borovim drvetom, koje je u jakom kontrastu sa crnom završnom obradom fasade.

Svako od četiri krila ima opremu označenu odabranim bojama i oznake u nivou poda, dizajnirane tako da pomognu posetiocima da prate proces proizvodnje odozgo.

Fabrika je u unutrašnjosti obložena svetlim borovim drvetom; Foto: Einar Aslaksen

Toplotne pumpe hvataju višak energije iz procesa sušenja komponenti i pretvaraju je u toplotu.

Iza zidova svakog krila skriveni su tehnički hodnici, u kojima se otpadni proizvodi iz procesa proizvodnje prikupljaju i recikliraju za ponovnu upotrebu.

U ovoj fabrici voda potrebna za pranje metalnih komponenti se čisti i filtrira tako da se 90% vode ponovo može vratiti u proces, dok se ostaci drveta i piljevina prikupljaju i šalju u elektranu gde se koriste kao biomasa za proizvodnju struje.

U međuvremenu, toplotne pumpe hvataju višak energije iz procesa sušenja komponenti i pretvaraju je u toplotu koja se zatim vraća nazad u proizvodnu liniiju i koristi za zagrevanje objekta.

O smanjenju otpada i emisije se mislilo i tokom procesa gradnje, te su sva posečena stabla drveća iskorišćena kao delovi strukture zgrade ili uskladištena kako bi se od njih proizvodio nameštaj.

Fabrika nameštaja The Plus u Norveškoj; Foto: Einar Aslaksen

Faktografija

objekat: The Plus

lokacija: Mangor, Norveška

autori: BIG

investitor: Vestre

godina realizacije: 2022.

spratnost: Prizemni objekat

fotografija: Einar Aslaksen